2 д. · 

Уредио РАДОЈЕ Л. КНЕЖЕВИЋ
-КЊИГА 0 ДРАЖИ-
ПРЕДГОВОР -Петнаест година се навршило откако је у окупираној Југославији започела, с пуковником Дражом Михаиловићемна челу, прва герила у Европи против покушаја Хитлера и Мусолинија да измене европску мапу, сруше словенске државе и своје господарство наметну осталим народима.To је и десет година од Михаиловићеве смрти.Српска Народна Одбрана у Канади, са својим заслужким Претседником г. Пером Булатом, одлучила је да тај двоструки јубилеј обележи издавањем једне споменице. Тај посао поверио је потписаноме, остављајући му пуну слободу замислии обраде.Наш демократски и национални покрет отпора против туђинаца – завојевача био је једно чудо Друтог светског рата.Иако скоро од самог почетка компликован одбраном од усташа па ратом против комуниста, који су борби против окупатора претпоставили грађански рат под окупацијом ради завођења своје диктатуре на крају рата, тај отпор је, изнад свега, значио борбу једног неукротивог народа за опстанаки слободу, крупан допринос општој савезничкој победи.О томе покрету није се писало довољно, ни са потребном објективношћу, у иностраној литератури о Другом светском рату. Извесне неистините тезе савезничке пропаганде из завршне фазе рата, још увек се нажалост провлаче кроз многобројне књиге и енциклопедије. To потиче једним делом отуда,што су се службени ратни пропагандисти прерушили у историчаре; другим делом, што још није учињен довољан напорда се историска истина изнесе свету на видело.Ни на српском језику ствар не стоји много повољније. У Јутославији се данас о томе не може писати. У емиграцији, на прсте једне руке могу се избројати посебна дела или студије од вредности о демократском покрету отпора. Странац с познавањем српског језика, који би хтео да о збивањима у Југоелавији током 1941 – 1945 прочита и не комунистичке верзије, био би на муци да своју жеђ утоли.Међутим, у нашој емиграцији писало се прилично о томе крвавом II епском периоду. Што још више значи, писали су људи који су лично играли видну улогу у тим борбама, или пак били у присној вези са њима током рата. Али су ти написи разбацани у двадесетак емигрантских листова и часописа, шапирографисаних или штампаних, ка свих пет континената, у врло ограниченом броју примерака и у техничкој форми која им не обећава дуг век. Већ данас, тешко да од појединих часописа и листова постоји више од по неколико комплета.Потписани се одлучио да сакупи, у неку врсту антологије, оно што му се чинило највреднијим да буде спасено од забо- рава и што пре учињено доступним широкој читалачкој публици. Тако је настала ова Књига о Д р а ж и. Да би слика била у својим главним контурама потпунија, овде – онде додат је и по који изворни чланак, израђен за ову прилику од људи који су већ раније писали о том периоду.Књига о Дражи, према томе, не претставља заокругљену студију о демократском покрету отпора уотаџбини, с постављањем свих проблема и осветљењем из свих углова. To је, једноставно, историска грађа за доцније не- пристрасне и потпуне студије, — грађа коју ниједан историчар у будућности неће моћи да мимоиђе. У томе лежи непролазна вредност liciia: студије застаревају, извори остају. Та грађа односи се на целу земљу. Али, ваља истаћи да је то само по- четак, први крупнији корак на врло дугом путу. Нека би ова Књига о Дражи, са свима својим неизбежним недо- стацима, послужила као потстрек да се рад у овом смислу продужи: да се прикупи, среди и објави, са што већим појединостима, грађа за свако од четири главна подручја отпора, Србију, Црну Гору, Словеначку и на територији злочиначке НДХ. Поред једне заједничке основе, надахнуте љубављу према слободи и националној држави, свако је од тих подручја имало своје посебне тешкоће и проблеме. Без њиховог подробног проучавања, неће бити могућно дати ви верну и потпуну слику целине.Једва је потребно рећи да ово није књига ни пропаганде за било кога, ни рекриминација било против кога. Ово је поштен напор и допринос да се историја наших борби и стра- дања сазда на пуном и непоштедном изношењу истине. Као што је у природи сваке антологије, писци несметано излажу своја схватања, и о људима и њиховим поступцима казују судове с којима се не морају, увек, слагати остали њихови саборци или читаоци. Нама се чинило да, за правилну оцену догађаја и ставова, то треба оставити без жеље за претераш-ш, тесногрудим „уједначавањем”. Величина Михаиловићева по- крета отпора, демократског и свеобухватног, и лежала је између осталог у томе, што је он умео да око једиог велшсог и светог цил>а скупи заједно људе најразличитијих полити- чких тенденција, — либерале и клерикалце, ројалисте и ре- публиканце, — све оне који су хтели независну држазу и демократски поредак у њој. Смисао те народне борбе био би фалсификован ако би се једној оваквој књизи дао у било ком погледу једностран карактер.* * *Књига о Дражи подељена је у две свеске: прва обухвата године 1941 – 1943, друга године 1944 – 1946.Испред појединих написа дате су уводне белешке, а безмало сви су пропраћени потребним коментарима или напоменама при дну стране. Све је то штампано ситним словимаи, уколико није друкчије назначено, потиче из пера потпи- санога.Понегде у књизи, уместо имена личности, стављено је само једно слово, рецимо: капетан П. Разлог може бити двојак: или се писац више није сећао имена, или пак и данас постоји разлог да се право име не открије.У неким чланцима дато је само име или презиме личности. Обично писац није знао било једно, било друго. Гдегод је било могућно, потписани је настојао да то попуни. Негде је У томе био срећне руке (напр. за поднаредника Ђуру Станковића, наредника Гојка Ајваза, наредника – водника Фрању, Сеничара, итд.); али је, нажалост, понекад истраживање остало без резултата (отуда: Воја „Вођа”, арт. поручникПавловић, наредник Худник, итд. ).Страна имена писана су фонетички, отприлике онако како се у односном језику изговарају. Али кад год се у чланку страно име споменуло први пут, у загради је стављено и како се оно пише. У Именику, који се налази на крају друтесвеске, назначено је уз име и како се оно пише: X а т с о н ,„Марко” ( Duane Tyrrell Hudson ) итд.Постојала је намера да се донесе и већи број портрета истакнутих мртвих бораца и првака. To је остављено за по-себну књигу.
Радоје Л. Кнежевић