„
Tako slični, a tako različiti
Bankrotstva dve Jugoslavije samo naizgled deluju slično. Kraljevina je imala visok nivo javnog duga prvenstveno zbog finansiranja ratnih dejstava – Balkanskih i Prvog svetskog rata. Ovo stanje je bilo dodatno pogoršano posleratnim odlukama savezničkih vlada da zahtevaju isplatu prethodno date ratne pomoći, iako je ona prvo smatrana za bespovratnu, dok je Nemačka prvo privremeno pa potom trajno prestala da plaća svoje ratne reparacije. Stanje je posebno pogoršano odlukom Međunarodnog suda pravde u Hagu, kojom je nivo javnog duga prema privatnim poveriocima preko noći upetostručen (obaveza isplate u zlatu umesto u francima).
Prvo bankrotstvo javnih finansija bilo je izazvano krizom likvidnosti. I pored toga, Kraljevina Jugoslavija je uspevala da odgovori svojim međunarodnim obavezama sve do primoranosti da sklopi sistem bilateralnih kliringa sa svojim trgovinskim partnerima, jer je time izgubila najveći deo deviznog priliva. Čim se stanje u međunarodnoj trgovini popravilo nakon 5 godina, otplata dugova je nastavljena kao i ranije. Sa druge strane, drugo bankrotstvo je bilo izazvano krizom solventnosti usled niza problema strukturalnog dugoročnog karaktera. Možemo slobodno reći da SFRJ te probleme nikada nije ni uspela da reši, imajući u vidu ekonomsku krizu koja je trajala sve do raspada zajedničke države. „
ТЕКСТ ЈЕ ПРЕУЗЕТ!и ОВО ЈЕ ЗАКЉУЧАК ТЕКСТА.