Објавио: Милослав Самарџић 10. 11. 2013.
Пише: Милослав Самарџић
Зашто је рехабилитован само ‘’Равногорски покрет’’, док се термини ‘’четници’’ и ‘’Југословенска војска’’, као и Дражино име, по слову закона ни данас не смеју јавно истицати?
У Србији има више регистрованих установа са Равном Гором у имену, од кафана до асоцијација, али нема ни једне са четничким, или са именом ђенерала Драже. Не зато што то нико не жели, већ зато што је законом забрањено – или макар није дозвољено – јер Дража и четници још нису рехабилитовани.
Скупштина Републике Србије донела је 2004. године закон о изједначавању, не четника или Југословенске војске, него припадника Равногорског покрета, са такозваним Народноослободилачким покретом. Тако је, према слову закона, само са равногорског имена скинута црвена анатема.
Зашто само са њега?
Комунисти су деценијама користили термине ‘’четници Драже Михаиловића’’ и ‘’Четнички покрет’’, установљене још док је трајао рат. И пресуда ђенералу Дражи почиње речима да је крив што је ‘’организовао и руководио оружане четничке формације познате под именом ‘четници Драже Михаиловића’ и тзв. ‘југословенска војска у отаџбини’.’’
Тек 1980-тих они почињу да прелазе на термин ‘’Равногорски покрет’’. Када је 2000. године Субнор објавио још једну верзију цензурисаних стенограма са суђења ђенералу Дражи, стављен је наслов ‘’Суђење Равногорском покрету’’, мада Равногорски покрет у пресуди није ни поменут.
И нова генерација државних историчара инсистира на термину ‘’Равногорски покрет’’. Чак је и у уџбенике историје увршћена фраза о Дражином доласку на Равну Гору 11. маја 1941. и оснивању Равногорског покрета, мада то није тачно, јер је Дража основао Команду Четничких одреда Југословенске војске, са знаком мртвачке главе на печату.
У прегледу терминологије коју је користио лично ђенерал Дража, на првом месту су четници. Још пре рата он је био познат по теорији четничке војне, којом је четништво подигао са тактичког на стратешки ниво, односно од ‘’малог рата’’, где су четници помоћне трупе, до ‘’великог рата’’, у коме четници постају основне трупе, наравно у случају слома главних фронтова. Како је до тог слома дошло априла 1941, а знајући да је Врховна команда са делом јединица успела да се склони на територију под контролом Савезника, Дража оснива Команду четничких одреда, и то као део Југословенске војске. Крајем 1941. године ту Команду он ће преименовати у Команду Југословенске војске у Отаџбини, опет подразумевајући да су Врховна команда и део војске на другом месту. Од јуна 1942. Команда ЈВуО и Врховна команда Југословенске војске мењају надлежности: прва постаје Врховна команда, а друга Команда ЈВ у избеглиштву. Од тада је ђенерал Дража начелник штаба Врховне команде Југословенске војске – дакле, свих трупа Краљевина.
Ово је утицало да се у његовом речнику целог рата смењују термини четници, војска и војници, с тим што од 1942. користи и термин равногорци.
Први познати ратни документ са Дражиним потписом настао је око 1. јуна 1941. и носи наслов ‘’Упут за извршење задатака Четничких одреда Југословенске војске’’.
Упутство бр. 2, од 1. октобра 1941, насловљено је као ‘’Четничко ратовање’’, док Упутство бр. 5, од 14. фебруара 1942, пише колико ће која јединица имати ‘’војника’’. Пролећа 1942. Дража потписује и једно ненумерисано упутство, под насловом ‘’Четничка борба’’.
У овлашћењима за рад појединим официрима, у ово доба се говорило о ‘’организацији Југословенске војске у Отаџбини’’.
Распис командантима од 17. августа 1942. Дража завршава речима ‘’Четнички поздрав свима’’. 4
Као циљ акције за уништење муслиманских усташа у Чајничком срезу, у директиви од 3. јануара 1943, Дража наводи заштиту од терора и успостављање ‘’четничке власти’.
У радиограму од 13. маја 1943, припаднике 2. равногорског корпуса Дража назива четницима, као и људство у Црној Гори, у извештају влади од 22. октобра 1943.
Недуго потом, 31. октобра, Команди Црне Горе шаље следећу директиву: ‘’Развијте што јачу четничку акцију’’.
А ово је Дражин распис свим командантима од 7. новембра 1943: ‘’Где год има потребе, свуда развити четничку акцију, на целој територији Југославије’’.
Званично гласило Врховне команде звало се ‘’Билтен Врховне команде Југословенске војске’’. У овом Билтену се 21. новембра 1943. помиње ‘’четничка акција’’, док се 25. новембра преноси како је Америка ‘’прославила четнички дан у целој једној својој држави’’.
У радиограму од 30. новембра 1943. Дража пише: ‘’Гласови о споразуму четника са Бугарима и Немцима потпуно су измишљени. Демантујте све ово.’’
Ево још неколико карактеристичних Дражиних радиограма.
Крај 1943, свим командантима: ‘’Немци убацују неке лажне четнике по варошима да би нас компромитовали и да би показали да Југословенска војска сарађује са Немцима и другим непријатељима’’.
Свима, 15. марта 1944: ‘’Љотић у последње време шаље на терен тајне патроле које желе да се придруже четницима ради пропагирања да се не боре против љотићеваца. Да беже, да сељаци не иду у четнике већ да баце оружје и да иду у градове, где ће наћи склониште…’’
Свима, 26. марта 1944: ‘’Муслимани у Херцеговини прилазе нама. Већ је формиран један четнички одред од 500 муслимана.’’
Свима, 30. априла 1944, свима: ‘’Сталне четнике у овим јединицама употребити за вође тројки, за десетаре, воднике, командире чета по потреби’’.
Реченица из прогласа ‘’Срби и Српкиње’’, лета 1944: ‘’Покушај цепања српског народа на четири федеративне јединице у Титовом уставу, бесомучна кампања партизанске пропаганде против тобожње српске хегемоније, прогањање и убијање истакнутих Срба у целој нашој земљи, као и отворена сарадња усташких одреда са партизанима против четника, све то показује да тежиште партизанске акције није у борби против окупатора, у спровођењу социјалне реформе, него у разбијању српства и у тежњи да се нашем народу наметне окрутна диктатура једне клике…’’
Војводи Ђујићу, 24. фебруара 1945: ‘’Интересује ме колике су јачине словеначке четничке и истарске групе ђенерала Андреја’’.
Пуковнику Гојку Бороти, 22. марта 1945: ‘’Мајор Мазић да активира четнике на своме простору’’.17
Следе примери у којима ђенерал Дража користи термине, ‘’војска’’, ‘’Југословенска војска’’ и ‘’Југословенска војска у Отаџбини’’.
Слободану Јовановићу, 27. марта 1943, део протеста што је министар Милан Грол поменуо и партизане: ‘’…Уместо овога, позивајте народ да ступа у редове Југословенске војске и да се окупе под војничке заставе. Комунисти представљају партијску војску.’’
Влади у Лондону, 24. августа 1943: ‘’Уверавам краљевску владу да ће Југословенска војска у Отаџбини још једном одиграти славну улогу на Балкану и целом свету још једном доказати своју високу војничку вредност у борби за краља, слободу и демократску Југославију…’’
Свима, 12. октобра 1943: ‘’Свим старешинама војске најстрожије забрањујем да се баве ма каквом политиком сем чисто националног и пропагандног рада’’.
Мајору Милошу Марковићу, 17. новембра 1943: ‘’Ако тражите дисциплину од народа, нека војска у томе предњачи’’.
Потпис на прогласу од 4. децембра 1943: ‘’Штаб Врховне команде Југословенске војске и Централни национални комитет Краљевине Југославије’’.
Свима, 3. јануара 1944: ‘’Најтоплије честитам светле празнике Христовог рођења свима борцима Југословенске војске у Отаџбини…’’
Из поздравног говора на Светосавском конгресу: ‘’У име Краљевске владе и Југословенске војске поздрављам вас као представнике организација демократског народа Југославије и желим вам срећан рад на овом великом народном и друштвеном послу… Југословенска војска под мојим вођством и ја лично били смо и доживотно остајемо верни и одани Врховном Команданту Њ. В. Краљу Петру Другом’’.
Свима, 11. марта 1944, о школи у Брајићима: ‘’Назив школе биће Школа за резервне официре Југословенске војске у Отаџбини’’.
Свима, из Билтена ВК за 26. март 1944: ‘’Народ и војска… су једнодушни и решени да истрају до крајње победе’’.
Свима, 7. априла 1944, из наредбе о чиновима и одликовањима: ‘’За обележавање чинова у Југословенској војсци у Отаџбини и означавање одликовања, наређујем… Министар Војске, Морнарице и Ваздухопловства и Начелник Штаба Врховне команде, армиски ђенерал Драг. М. Михаиловић.’’
Свима, 15. априла 1944: ‘’Свима старешинама и војницима наше храбре војске честитам наступајуће светле празнике Христовог Воскрсења…’’
Из чланка ‘’Задаци Југословенске војске у Отаџбини’’, ‘’Глас Београда’’, 15. мај 1944: ‘’Поникао из народа, прекаљен у несрећи и опасности, данашњи војник Југословенске војске, свестан својих дужности према народу, и дисциплинован, ужива у народу пуну љубав и поштовање коме узвраћа љубављу и поштовањем, јер извор његовог родољубља и лежи у народним патњама којима он својим безграничним поштовањем хоће да учини крај. У југословенској војсци дисциплина пре свега…’’
Свима, 4. јула 1944, почетни став: ‘’Свима командантима Југословенске војске у Отаџбини’’.
Генералу Ајзенхауеру, 6. јула 1944: ‘’Искрцавање савезничких трупа на обалу Нормандије проузроковало је неописано одушевљење у редовима Југословенске војске’’.
Генералу Вилсону, 8. новембра 1944: ‘’Предосећајући развој догађаја, у вези са инвазијом Савезника на Балкан, био сам наредио општу мобилизацију свих снага Југословенске војске у Отаџбини за 1. септембар ове године’’.
Колико се зна, термин ‘’Равногорски покрет’’ ђенерал Дража је први пут употребио 3. јула 1942. године, у радиограму капетану Симеону Оцокољићу: ‘’Нови Равногорски покрет образује у својој глави Стојановић. Нема ништа од тога. Командовање је централисано…’’
У распису свима од 30. јула 1942, Дража је писао: ‘’Народ се мора уверити да су му једини пријатељи Равногорци и да од њих треба очекивати слободу и срећан живот’’.
А ово је радиограм војводи Јевђевићу, од 8. октобра 1942: ‘’Сада, када се озбиљније и потпуније него икада досад у нашој историји ради на стварању једне потпуно хомогене српске јединице, дужност је свих Равногораца да настану да се једном за свагда престане са локалним и уским погледима појединаца, који самим овим доказују да нису на висини’’.
У то време равногорско име се први пут појављује у називима неких организација. Биле су то омладинске и женске организације: Југословенска равногорска омладина (ЈУРАО) и Југословенска организација равногорски (ЈУОРА), а потом и Женска равногорска организација санитета (ЖРОС).
‘’Већ трећу годину наши људи раде у Равногорском покрету, израђују потребне основе нашег јавног и друштвеног живота’’, стајало је, поред осталог, у једном Дражином говору, објављеном у Васкршњем броју гласила Делиградског корпуса, ‘’Слобода или смрт’’, 1943. године.
…