9. октобар у 09:48 · На данашњи дан 1934 године Ватикан преко својих држава и појединаца убио је Краља Александра КарађорђевићаРазлог убиства била је намера Ватикана да посредно под своју контролу стави Краљевину Југославији (или бар њен већи део).Краљ Александар одуговлачио је са потписивањем конкордата и било је јасно да га неће потписати (то не чуди ако знамо да је био под јаким утицајем вл. Николаја Велимировића)Можемо слободно рећи да је Краљ Александар УБИЈЕН ЈЕР ЈЕ БИО ПРЕПРЕКА 1.Потписивању Конкордата и ширењу ватиканског утицаја2.територијалним претензијама Немачке, Италије, Мађарска и Бугарске3.Стварању Бановине а касније и државе Хрватске у неприродним границама4. Доласку комуниста на власт а самим тим и препрека уништењу српства5. Стварању лажних нација: Црногорске, Македонске и Босанске6.Отимању Косова и Метохије од српског народа и стварању Велике Албаније.После Краља, главна политичка личност постаје Немачки човек Милан Стојадиновић којем је први радни задатак био потписивање Конкордата.Не место француског министра који је лакше рањен у атентату а убијен у болници такође долази немачки човек.У атентат биле су умешане државе на које је Ватикан имао јак утицај: Немачка, Италија и Мађарска. Агентат организује Анте Павелић уз помоћ хрватских усташа и македонске пробугарске ВМРО(која је највероватније била под контролом Бугарске)Нека је вечна слава нашем витешком Краљу!!(Опширније и детаљније: Убиству је претходило неколико неуспелих атентата.Године 1916. у Солуну је покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, због чега је пуковник Драгутин Димитријевић Апис осуђен и погубљен.Након усвајања Видовданског устава, 1921. године комуниста Спасоје Стејић Баћо је извршио неуспешан атентат на регента Александра I Карађорђевића. Дана 17. децембра 1933. године Петар Ореб и Иван Херничић, припадници усташког покрета, покушавали су да убију краља Александра приликом његове посете Загребу, што је успешно спречила југословенска полиција, ухапсивши атентаторе.Крајем августа 1934. године, на позив Анта Павелића, вођа ВМРО-а Ванчо Михајлов је допутовао у Рим како би се договорили детаље око извршења атентата на краља Александра. Састанак су одржали у хотелу Континентал, разговору између Павелића и Михајлова присуствовао је и генерални инспектор тајне службе Италије Ериколе Конти. Одлучено је да се атентат изврши у Француској јер се већ знао програм Александрове предстојеће посете. Павелић, Кватерник и Михајлов су се договорили да припреме више група ради извођења атентата. Прва група требало је да изврши атентат по краљевом доласку у Марсељ, а друга група требало је да изврши атентат у Паризу или Версају у случају да прва група не успе. Вођа хрватских усташа Павелић издаје деклерацију којом осуђује краља Александра на смрт, а по усташким логорима почињу интезивне припреме за атентат. Због међународне јавности и могућности компромитације Мусолинијевог режима атентатори нису смели бити из Италије, већ су одабрани из Мађарске. Највеће припреме вршене су у логору Јанка Пуста и Нађ Кањижа, где усташе за извршење атентата обучава професионални атентатор ВМРО-а, Владиимир Димитров Керин, звани Черноземски. Након обуке између 15 најуспешнијих терориста, коцком су изабрана тројица атентатора: Мијо Краљ, Иван Рајић и Звонимир Поспишил. Четвртог атентатора Черноземског, Павелић је одабрао на предлог Михајлова.Краљ, Поспишил и Рајић су добили лажне мађарске пасоше. Њих тројица су, по налогу Анте Павелића, дошли у Цирих где су их чекали Еуген Кватерник и Черноземски, који су дошли из Италије. Кватерник их је упознао са планом атентата, коју је израдио заједно са Антом Павелићем. Група коју предводи Кватерник прешла је у Француску, где су се пријавили под чехословачким документима. У Париз су стигли 30. септембра. Анте Година и његова супруга Стана, такође снабдевени лажним чехословачким пасошем, отпутовали су директно у Париз и донели атентаторима оружје. За атентат у Марсељу су одређени Величко Керин, који је имао задатак да пуца на краља, и његов пратилац Мијо Краљ, који га је требало да штити и обезбеди бег. Други пар атентатора су чинили Поспишил, као вођа који пуца, и Иван Рајић као помагач, уколико не успе атентат у Марсељу. У рано јутро 7. октобра Черноземски, Мијо Краљ и Кватерник у Авињону срели су са Станом Годином, а потом пошли за Екс ан Прованс. Сутрадан 8. октобра, сви су пошли за Марсељ, где им је Кватерник дао план града и показао место одакле би пуцали на краља. Увече су се вратили у Екс, где су преноћили, сем Кватерника, који се то вече склонио у Монтре. Пошто је атентаторима предао оружје, Година се упутио се преко границе са супругом. На дан атентата, 9. октобра, Гергијев и Краљ су отпутовали за Марсељ, и стигли у њега сат и по пре искрцавања краља Александара са разарача Дубровник.Краљевска југословенска обавештајана служба је непосредно пред краљев долазак, преко својих агената, дознала припрема за атентат, знали су да су терористи на француској територији, али нису имали прецизне информације. У јутарњим часовима 9. октобра, југословенска обавештајна служба је добила изузетно важне податке од једног њеног агента из Италије. Указано је да ће се атентат догодити у Марсељу и да су терористи путовали чехословачким пасошима. О овим сазнањима је упознат југословенски амбасадор у Француској др Мирослав Спалајковић, који је већ био у Марсељу и органи француске безбедности. Тражили су да се о овоме обавести краљ лично и да одустане од посете Марсељу. Међутим, када је Спалајковић обавестио краља Александра о припреми атентата, краљев коментар је био: „Сада је за то исувише касно. Морамо се држати програма“Када су краљева кола стигла на трг испред палате Берзе, око 16 часова и 20 минута, један човек искочио је из гомиле, носећи у десној руци букет цвећа и на француском викнуо:„Живео краљ!“.Изненада је скочио са десне стране на папучицу аутомобила, одбацио букет цвећа и из пиштоља испалио више хитаца у правцу краља. Пуковник Пиоле, који је био најближи догађају, са коња је сабљом убицу оборио на земљу. Атентатор је и у паду, са земље, наставио да пуца на све око себе. Затим су два полицајца испалили неколико хитаца у атентатора, који је већ био оборен.Краљ је лежао непомичан на задњем седишту аутомобила, министар Барту је био погођен у десну надлактицу, а генерал Жорж погођен са више зрна у грудни кош, надлактицу и стомак. Због гужве на улици, аутомобил са рањеним краљем милео је до полицијске станице, где је краљу пружена прва помоћ. Међутим, лекари ништа нису могли да учине јер су ране биле смртоносне. Неколико минута после 17 часова краљ Александар I Карађорђевић од Југославије издахнуо је не долазећи свести. Лекари су утврдили да је један метак погодио десну страну груди, у пределу јетре, а затим ушао торакс. На телу су биле три ране: погођени су лева рука, раме и лопатица.Атентатор, Величко Димитров Керин, звани Владо Черноземски, погођен са више метака у тело, исечен ударцима сабље и линчован од гневне масе, пребачен је у канцеларију марсејске службе безбедности, где је и умро, не изговоривши ни једну реч. Код атентатора је пронађен чехословачки пасош.Француска полиција је ухапсила тројицу преживелих атентатора (Поспишил, Рајић и Мијо Краљ) и сазнала да су инструкције добили од Анте Павелића и Еугена Дида Кватерника. Француска одмах тражи од Италије изручење ове двојице, али Мусолини то одбија, да се не би открила његова умешаност. Како је Француска покушавала да постигне политички договор са Италијом, Француска није као кривца спомињала Италију ни на суђењу антентаторима, ни у изјавама француског представника у Друштву народа, иако је било познато да су атентат испланирале усташе у Италији, и да их италијанска влада већ више година политички и финансијски подржавала. Исто тако, вероватно под француским утицајем, Југославија за атентат није оптуживала Италију, већ Мађарску, пошто су се атентатори обучавали у логору Јанка Пуста и поседовали мађарске пасоше. Мађарска је негирала умешаност, али је под југословенским притиском расформирала логор Јанка Пуста. Иако није била оптужена за саучесништво у атентату, Италија је ипак имала проблема. Премда је одбила француски захтев за изручењем Анте Павелића и Еугена Кватерника, Италија их је ухапсила половином октобра, и држала их у затвору приближно око годину и по. Након тога Павелић је задржан у полузаточеништву, а касније под надзором, прво у Сијени, а затим у Фиренци, где ће дочекати Арилски рат. Италијанска влада је наредила разоружавање свих усташа (око 500-600 припадника) у Италији и интернирање обичних чланова у логоре на Липарским острвима. Тројица преживелих атентатора су осуђени у Француској на доживотну робију, коју су издржавали све до пада Француске.Пошто је најстарији Александров син Петар био малолетан, трочлано намесништво је преузело улогу краља. Намесништвом је доминирао краљев брат кнез Павле Карађорђевић, док су друга двојица намесника били Раденко Станковић и Иво Перовић)Свиђа ми сеКоментарПодели
Коментари
Унесите коментар…
Dragan Sofronijević је поделио објавуАдминистратор · 41 мин. · Милан СтанковићНебојша Бошковић1h · Помаже Бог брате,срећан рођендан са закашњењем Свиђа ми сеКоментарПоделиКоментариУнесите коментар…
Dragan Sofronijević је поделио објавуАдминистратор · 1h · Србија eвропска Краљевина1h · КНЕЗ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋАлександар Карађорђевић је био владајући кнез Србије од 1842. до 1858. године и син вође Првог српског устанка Карађорђа. Рођен је… Прикажи још2Милан Станковић и Синиша Покс ПазарацСвиђа ми сеКоментарПоделиКоментариУнесите коментар…