ЛЕГЕНДАРНИ ТОПЛИЧКИ ПУК „КЊАЗ МИХАЈЛО“
Svetlana Bogicevic MilenkovicPutujmo po Srbiji
7. октобар у 23:53 · Putnici,ako vas put nanese kroz Toplicu i Prokuplje,zastanite na ovom mestu odakle je ,na danasnji dan 7 oktobra 1912.godine,u rat otišla sva mladost i snaga Toplice ,Jablanice,Zaplanja i Puste reke.Slavno ime ,,Gvozdeni puk “ prvopozivci ovog puka, junaci od 21 do 31 godine,dobili su od svojih saboraca zbog gotovo ludačke hrabrosti. Malo je čitava noć da se isprica sve o njihovom junaštvu, odlikovanjima, o junacima koji su bili u njegovim redovima kao što su Milunka Savić, Flora Sense,Živana Terzić,ili komandant Brka, u čije ime je ispevan ,,Marš na Drinu“. Sve to možete naći na internetu, jer srećom,naša slavna istorija poslednjih par godina ponovo zauzima mesto koje joj pripada. Ja ću, na neki drugi način da ispričam njihovu sudbinu i sudbinu Toplice. Kada je Kralj Petar 4.oktobra proglasio mobilzaciju,Toplica je planula. Zemlja Nemanjića i kosovskih junaka ,izmučena i osiromašena vekovnim ropstvom,velikim delom naseljena srbima proteranih sa Kosova i drugih porobljenih krajeva, sa oduševljenjem je dočekala taj dan. Zazvonila su zvona na crkvama, začuli su se plotuni,prangije,bubnjevi i doboši ,na brdima su upaljene velike buktinje. Sve je oživelo i već sutradan sav narod se slio u Prokuplje na zborno mesto uz pesmu i svirku. Rok za mobilizaciju bio je 6 dana,ali drugi pešadijski puk ,,Knaz Mihajlo“bio je gotovo kompletan već prvog dana. Bezgranična odanost otadžbini. Ljudi u svojim čakširama ,lose odeveni i obuveni,slabi i umorni . Jedini strah im je da ih ne vrate kući, čak i bolesni mole da ih prime , samo da se kući ne vrate.Nema dovoljno vojne opreme za sve, nema ni lekova ,oružje staro i bez dovoljno municije. Iscrpljena stalnim ratovima Srbija nije vise mogla. Nema dovoljno konja,umesto njih idu volovi. Lekara je jos manje,nešto malo lekara a više studenata medicine. U prvom svetskom ratu na jednog medicinskog radnika biko 1300 vojnika. Cela Toplica se sakupila da isprati svoje sinove, verenike ,braću…Majke ,sestre, žene, verenice ponosne i u suzama zakitile su ih i posule staze cvećem ispracajuci svoje najdraže. Preživeli vojnici ce se vratiti kucama tek posle 8 godina. Iz rata u rat Gvozdeni puk je jačao, ginuo i plaćao danak,bio je oslonac Srpske vojske, poslednji je krenuo put Albanije štiteći odstupnicu a vratio se još jači i jurnuo u nove pobede. Po završetku rata ,do formiranja garde ,čuvao je kralja i kraljev dvor. Puk je raspušten tek u maju 1920.godine. Vratili su se u zapaljenu i opustošenu Toplicu. Dok je rat trajao danak su platile njihove porodice. Bugari su okupirali nezaštićenu Toplicu. Žene, koje su vec morale same da brinu o kući, deci, njivama ,starim i bolesnim roditeljima ,suočile su se sa nezapamćenim terorom . Naši stari su uvek govorili da od Bugara većih zveri nije bilo u ratu. I to je duga priča… Ponovo Topličani potežu oružje sa ono malo snage sto imaju i podižu ustanak,jedini ustanak u porobljenom delu Evrope 1917.godine. Toplički ustanak je kratko trajao ,tek mesec dana od 26.februara do 25.marta. Oslobođeni gradovi su brzo ponovo pali a osveta je bila jeziva. U prvom naletu kaznene ekspedicije ubijeno je 20000 ljudi ,većinom žena i dece. Zapaljeno je 50000 kuca . Blizu 10000 dece su ostali siročići od toga gotovo 3000 bez oba roditelja,otac poginuo na frontu a majku ubili Bugari. Iživljavanja su bila stravična. Dok se puk svom snagom borio na Solunskom frontu,izgubili su sve što su imali. Rat se završio uz ogromne žrtve a Toplica se zadugo nije oporavila. Ja bih rekla da možda nije nikada… Šta se desilo da se zaborav nastani u našim srcima,da ove nadljudske žrtve ne budu više vredne, da ne mislimo više šta i koliko im dugujemo, teško je reci. Do pre nekoliko godina ove ljudine nisu imale čak ni jedan spomenik ,sve dok njihovi potomci iz Igrišta nisu napravili prvi. Šta se desilo da Toplica i čitav ovaj kraj države postane slepo crevo ,da nas se sete samo kad se gine ,ni to ne znam…Kako god,na nama je da se potrudimo da volimo svoju zemlju kao što su je oni voleli,da je čuvamo i negujemo.Od nas naša zemlja ne trazi da idemo u rat da je branimo vec samo da je branimo od nas samih. Ovaj post je moj mali doprinos sećanju na žrtve naših predaka, ne dozvolimo da se zaboravi. Hvala vama koji ovo pročitate na posvećenom vremenu,ima jos mnogo da se ispriča ali tu je g
